Jedno od prvih pitanja koje se nameće ljudima koji razmišljaju o kupovini brvnara je; „Koje je drvo najbolje za brvnare?“ odnosno „Koju vrstu drveta koristiti?“ Ne postoji jedan tačan odgovor na to pitanje jer se kvalitetne brvnare mogu uspešno izgraditi od više vrsta drveta. Drvo ima mnogo različitih karakteristika. Koja vrsta je najbolja često zavisi od toga koju od ovih karakteristika smatrate najvažnijom.
Karakteristike drveta
Karakteristike drveta koje najviše interesuju kupce brvnara su izgled, otpornost na propadanje, izolacija, cena i stabilnost – tj. koliko je drvo otporno na skupljanje, uvijanje, savijanje, i koliko će dugo trajati. Proizvođači kuća od brvnara upoznaju potrošače o ovim karakteristikama. Oni takođe moraju uzeti u obzir druge faktore kada odlučuju koje drvo koristiti. Bitna je i dostupnost određene vrste drveta u komercijalnim količinama i lakoća s kojom se drvo može rezati i oblikovati u građevinske trupce. S obzirom na sve varijable koje utiču na izbor vrste drveta, možete razumeti zašto je tako teško izdvojiti jednu vrstu kao „najbolju“. Dobra polazna tačka u ocenjivanju drva je sagledavanje karakteristika koje i potrošači i proizvođači najčešće navode kao važne.
Otpornost drveta
Iako se prirodna otpornost na truljenje različitih vrsta drva značajno razlikuje, većina proizvođača preporučuje tretiranje spoljnog dela brvnara zaštitnim sredstvom za drvo, bez obzira na prirodnu otpornost drveta na truljenje. Iako je otpornost na prirodno truljenje definitivno plus, to ne bi trebalo preterano utiecati na Vaš izbor određene vrste drveta. Poslednjih decenija, omorike i smrče obaraju se svih 12 meseci u godini. Takva građa je slabijeg kvaliteta i mnogo je lakše i brže napada žižak. Ranije su ljudi više poštovali nepisana pravila seče i nisu dali da se drvo za tešljeraj i kuću obara pre 8. novembra i Dmitrovdana, niti nakon dana posvećenog Svetom Trifunu, koji se praznuje 14. februara.
Stabilnost
Sklonost drveta da se skuplja, uvija, savija i proverava valjana je briga i za potrošače i za proizvođače. Na sreću, to je takođe faktor koji se može kontrolirati različitim tehnikama rukovanja materijalima. Na primer, drvo koje ima tendenciju skupljanja može se sušiti u peći ili na vazduhu, čime se kontroliše ova karakteristika. Takođe, pažljivim klasiranjem drveta, trupci sa inherentnom tendencijom uvijanja ili savijanja mogu se identifikovati i odbaciti. Nestabilnost određene vrste drvata se može prevazići u mnogim slučajevima dobrim odabirom materijala i postupcima tretiranja. Pogledajte naše brvnare u izgradnji.
Energetska efikasnost brvnara
Za energetsku efikasnost brvnara važno je odrediti:
- R-vrednost drveta
- Minimalno strujanje vazduha
- Kontrola vlage
- Energetska efikasnost objekta
R-vrednost drveta
Toplotna otpornost materijala ili otpornost na protok toplote se meri pomoću R-vrednosti. U zidu brvnare, brvna obezbeđuju kako strukturu tako i izolaciju. R-vrednosti za drvo se kreću između 1,41 po inču za većinu četinara do 0,71 za većinu lišćara (1 inč=2,54cm). Ako zanemarimo prednost toplotne mase, zid bez prozora i vrata izrađen od mekog drveta debljine 6 inča (15,24cm) ima R-vrednost od nešto više od 8.
U poređenju sa konvencionalnim drvenim zidom (3,5 inča (8,89 cm) izolacije, obloga i ploča) koji ima R-vrednost 14 očigledno je da je zid od brvana daleko inferiorniji izolacioni sistem. Samo na osnovu ovoga možemo videti da brvna ne mogu da zadovolje energetske standarde. Međutim, u obzir se mora uzeti i to da brvno ima veliki kapacitet akumulacije toplotne energije i u nekim klimatskim uslovima to se može pokazati kao prednost.
Brvna se ponašaju kao ‘toplotni akumulatori’ i mogu pod određenim uslovima energiju koju su akumulirali u toku dana postepeno da otpuštaju u toku noći. Ovo generalno povećava R-vrednost brvna za 0,1 po inču debljine u blagim, sunčanim klimama koje imaju velike temperaturne oscilacije u toku dana. To su klime koje se sreću između 15. i 40. paralele.
Imajte na umu, da je razlika između vrsta s najvišim i najnižim R-vrednostima minimalna. Kao što se ističe, R-vrednost je samo jedno razmatranje u proceni energetske efikasnosti kuća od drveta.
Minimiziranje strujanja vazduha
Brvnare su podložne strujanju vazduha. Brvna koja su sušena na vazduhu i dalje sadrže oko 15 – 20% vode kada se ugrade u brvnaru. Kako se narednih godina brvno suši dolazi do njegovog skupljanja. To dovodi do pojave šupljina kroz koje počinje da struji vazduh zbog čega opada izolaciona efikasnost.
Da ne bi došlo do šupljina između brvana njih treba pre ugradnje sušiti u zaštićenim uslovima najmanje šest meseci. Da bi se izbegli ovi problemi najbolje je koristiti kedar, jelu, bor, omoriku ili ariš.
Pošto većina proizvođača i iskusnih graditelja zna za probleme skupljanja brvana oni za izradu koriste brvna koja su sušena u kontrolisanim uslovima. Neki takođe predlažu da se koriste plastični zaptivci i mase za zaptivanje praznina koje nakon toga treba redovno proveravati i po potrebi zameniti.
Kontrola vlage
Pošto drveće apsorbuje velike količine vode tokom svog života, njegove ćelije mogu da apsorbuju vodu i kada je drvo osušeno. Zbog ovoga su brvnare vrlo hidroskopne, one mogu da apsorbuju velike količine vode u kratkom vremenu što može da dovede do propadanja drveta i pojave insekata.
Preporučuje se da se brvna zaštite od kontakta sa vodom ili vlagom. Jedna od metoda kontrole vlage je da se koriste brvna koja su vodootporna i tretirana insekticidima. Svakih par godina treba ponavljati tretmane da bi se produžio život brvnare. Velike nadstrešnice, pravilno postavljeni oluci i drenažne ravnice oko kuće su od ključne važnosti za kontrolu vlage.
Energetska efikasnost objekta
Pošto brvnare nemaju konvencionalne drvene zidove i izolaciju one često ne zadovoljavaju građevinske standarde po pitanju energetske efikasnosti koji propisuju izolacione R-vrednosti. Kod nas ta pravila nisu regulisana. Međutim u SAD-u neke savezne države kao što su Pensilvanija, Mejn i Južna Karolina su izuzele brvnare iz standardnih regulativa energetske usklađenosti, dok su neke druge kao na primer Vašington doneli posebne pakete mera koji se odnose na brvnare.
Izvor za energetsku efikasnost; energy.gov